Бадњи дан у Малој Митровици
У храму Преноса моштију Св. оца Николаја у Малој Митровици да Бадњи дан служиће се вечерње од 17 часова затим и палење бадњака.
Сеча бадњака рано ујутру, паљење бадњака у вечерњим сатима, спремање и ломљење чеснице, неки су од карактеристичних обичаја за Бадњи дан у већем делу Србије. Иако су се се обичаји временом мењали, суштина последњег дана поста, Бадњег дана, је задржана и она је у дочекивању најрадоснијег хришћанског празника – Божића.
За бадњак се обично бира храстово дрво, које је у српском народу свето дрво, а по њега одлази домаћин куће. Стабло се сече са три удараца секиром тако да падне ка истоку, а младо дрво храста се увече уноси у кућу.
Како је Бадњи дан последњи дан поста, таква треба да буде и трпеза, а један од обичаја је и спремање чеснице у коју се убацује парица и која се ломи пре саме вечере, у неким крајевима за Бадње вече, а негде за Божић.
Према народном веровању, оног ко пронађе новчић пратиће срећа преко целе године.
Ово вече би требало провести у кругу породице, а породична трпеза која симболише витлајемску пећину – место рођења Исуса Христа, би требало да буде посна и разнолика.
Према веровању, након вечере ништа се не подиже са стола, јер у ноћи пре Божића долазе наши преци да се послуже.
Симболика Бадњака
Храстово дрво које се бира за бадњак, је у нашем народу свето дрво јер се верује да има моћ пошто му лишће не опада током целе године.
По предању, пастири су Јосифу и Марији донели храстово или церово дрво да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус, тако да сам бадњак представља радост рођења.
Бадњак преко дана стоји испред куће, а уноси се увече и домаћин га ставља уз огњиште, где се касније пали.