Badnji dan

Badnji dan – seča badnjaka, posna trpeza i mnoštvo običaja koji najavljuju rođenje Isusa Hrista

Seča badnjaka rano ujutru, paljenje badnjaka u večernjim satima, spremanje i lomljenje česnice, neki su od karakterističnih običaja za Badnji dan u većem delu Srbije. Iako su se se običaji vremenom menjali, suština poslednjeg dana posta, Badnjeg dana, je zadržana i ona je u dočekivanju najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića.

Za badnjak se obično bira hrastovo drvo, koje je u srpskom narodu sveto drvo, a po njega odlazi domaćin kuće. Stablo se seče sa tri udaraca sekirom tako da padne ka istoku, a mlado drvo hrasta se uveče unosi u kuću.

Kako je Badnji dan poslednji dan posta, takva treba da bude i trpeza, a jedan od običaja je i spremanje česnice u koju se ubacuje parica i koja se lomi pre same večere, u nekim krajevima za Badnje veče, a negde za Božić.

Prema narodnom verovanju, onog ko pronađe novčić pratiće sreća preko cele godine.

Ovo veče bi trebalo provesti u krugu porodice, a porodična trpeza koja simboliše vitlajemsku pećinu – mesto rođenja Isusa Hrista, bi trebalo da bude posna i raznolika.

Prema verovanju, nakon večere ništa se ne podiže sa stola, jer u noći pre Božića dolaze naši preci da se posluže.

Simbolika Badnjaka

Hrastovo drvo koje se bira za badnjak, je u našem narodu sveto drvo jer se veruje da ima moć pošto mu lišće ne opada tokom cele godine.

Po predanju, pastiri su Josifu i Mariji doneli hrastovo ili cerovo drvo da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus, tako da sam badnjak predstavlja radost rođenja.

Badnjak preko dana stoji ispred kuće, a unosi se uveče i domaćin ga stavlja uz ognjište, gde se kasnije pali.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.