Давор Корчок доцент, доктор медицинских наука, специјалиста фармације, специјалиста инжењер прехрамбене технологијe
За Давора Корчока из Мале Митровице дефинитивно се и то са пуним правом може рећи светски, а наш! Уз његово име стоји неколико титула – доцент, доктор медицинских наука, специјалиста фармације, специјалиста инжењер прехрамбене технологије и све то је постигао до своје 43. године живота. Давор је и председник Научно-техничког комитета за фармацију и носилац Националне награде за унапређење квалитета у Републици Србији, а при том обавља функцију генералног директора компаније “Аbela pharm” и доцент је на Фармацеутском факултет – мало ли је!?
Основну школу завршио је у Мачванској, средњу медицинску у Сремској Митровици, а затим напушта свој родни крај како би низао бројне дипломе и звања. Давор је предавач на великом броју домаћих и међународних конгреса и симпозијума. У Лондону је 2019. године учествовао на 5. светском конгресу “Катализа, хемијско инжењерство и технологија” и његово предавање је изабрано за најбоље предавање на истом. Такође годину дана раније, Даворов научни рад изабран за најбољи на трећој међународној научно-практичној конференцији “Интегративни и иновативни приступ развоју у индустрији” у украјинском граду Черкаси. Један је од ретких стручњака са ових простора који је дао интервју за престижан међународни часопис Дипломацy&Цоммерце. Доцент доктор Давор сада са породицом живи у Београду, али није заборавио своје место и радо му се враћа.
-Обе Митровице су за мене нешто посебно, места у којима другачије дишем и ево после 26 година живота у нашој престоници када год долазим у Митровицу, тачније када улазим у град и угледам прелепа пространства плодне Мачве и Срема у мени се буде посебне емоције, а нарочито када прелазим мост и угледам реку Саву на којој сам проводио лета. Моје одрастањ је било лепо, имао сам велики број другара и другарица, а са већином сам и даље у контакту. У Мачванској Митровици ми живи мајка и због тога сам срећан, јер моји синови сада долазе код баке и упознају се са мојим родним местом које ми је у срцу. Иначе, жао ми је што нисам у прилици чешће да обилазим родни крај, просто јер ми обавезе не дозвољавају, али када год сам у могућности дођем са породицом, уживам и присећам се детињства и ђачких дана. Мојој деци показујем на којима сам проводио време, плажу на којој ме је тата научио да пливам, улицу у којој ме је дека научио да возим мотор, игралишта где сам се играо, кеј поред реке на којем сам проводио највише времена. Обожавам када сам код куће на тераси да посматрам Саву и тај прелеп сремски кеј који се види као на длану. Заиста, волим своје своје место и увек сам срећан када му се вратим, па макар и на кратко – каже Давор.
Он се присећа свог одласка у велики град и истиче како је то за децу из унутрашњости крупан корак у животу.
-Одлазак у Београд је био за мене велика промена као и за моје вршњаке. Била су то тешка времена, није било ни мало лако. Сестра је у том периоду постала апсолвент на Филозофском факултету и вратила се у Митровицу, а ја сам отишао за Београд да студирам фармацију. Њани савети везани за студирање су ми много значили. Колико год било тешко, ипак ја се радо сећам студентских дана. Нисам био од оних који су дошли у Београд само да уче, ја јесам учио, полагао испите, али сам се и дружио, стекао нова пријатељства из којих су се родила кумства и поносан сам на ту чињеницу – додаје доцент и истиче да му је током школовања, а до женидбе, највећа подршка ипак била мајка.
Корчок је на почетку студија имао жељу да специјализира фармакологију, међутим како се по завршетку истих запослио у фармацеутској индустрији родила се велика љубав и интересовање за фармацеутски инжењеринг коме се посветио и данас дан је срећан због те одлуке.
-Уживам у свом послу од првог дана. Био сам пресрећан када сам уписао специјалистичке студије из индустријске фармације, веровали или не са посебним еланом и вољом сам спремао испите. Морам ипак признати да није било лако истовремено радити и то већ тада на руководећој позицији и похађати специјалистичке студије, али без обзира на то завршио сам их са просеком 9.30. Жеља за едукацијом и усавршавањем није у мени није јењавала, те сам уписао докторске студије. Негде на половини докторских студија указала се прилика да упишем и специјалистичке студије из прехрамбене технологије, област хемија хране и њих сам успешно завршио са просечном оценом 10.00 као једини у генерацији. Врло брзо сам одбранио и докторску тезу и докторирао такође са просеком 10.00, тако сам стекао назив доктор технолошко-техничких наука. Све сам ово постигао уз редовне радне обавезе. Опет напомињем, није било лако, ни једноставно, али уз добру организацију и вољу, подршку породице, моје супруге која ми је била и даље јесте огроман ослонац у свему, успео сам – прича Давор и напомиње да на посао иде срећан и поред чињенице да врло често из куће оде ујутру и врати се тек увече.
Мачванин је позицији генералног директора “Аbela pharm“ једне од водећих фармацеутских комапнија у региону.
-Када радите посао који волите, који вас испуњава онда ништа није тешко. Ако још томе додате да имате добар тим уз себе, стварно је задовољство. Посао радим с љубављу, волим много ово што данас радим и цео се дајем. Бити на челу једне компаније као што је “Абела пхарм“ је велика част, али и одговорност са којом живите сваки дан. Директор је лидер у правом смислу те речи само ако своју лидерску позицију заслужи кроз подршку и помоћ коју пружа својим колегама, како за преузимање пуне одговорности за достигнућа тако и за проблеме који могу да се појаве у току реализације подухвата, затим ако има храброст да донесе тешке одлуке, покрене промене и призна своје грешке – објашњава он.
Давор каже да су кључни савети за успешну каријеру: усавршавање у областима које су неопходне за делатност којом се компанија бави, ширити позитивну енеригију, бити практичан, разуман, имати храброст да преузмете ризик, као и способност да саслуша друге.
Породица је за овог светског, а нашег Мачванина најважнија. Живи са супругом Марином, која је уједно и колегиница и имају два сина Виктора и Вукмана.
-Моја породица ме чини срећним и испуњеним. Они су ми инспирација, мотор за напред. Волео бих да више времена проводим са њима, али то је немогуће када сте на овако одговорном месту. Зато сам схватио да је најважније квалитетно провести време са најближима. Уживам у одрастању мојих синова, трудим се да израсту у честите и поштене људе, мислим да је то сан сваког родитеља и ако се тај сан оствари нема већег успеха, не постоји докторат који је важнији од тога – кроз осмех каже Давор.
Извор Сремске Новине