Драган Лаушевић ЦИЦИ о повратку у Мачву

ДРАГАН ЛАУШЕВИЋ ЦИЦИ О ПОВРАТКУ
У МАЧВУ

Драган Лаушевић ЦИЦИ из Мачванске Митровице након пуне две деценије
проведене у иностранству пре три године донео је одлуку да се заједно
са породицом врати у своје родно место. Како каже није зажалио због
своје одлуке, мада признаје да је живот на западу доста лакши. Ипак, за
овог 40-годишњака Србија је Србија. За разлику од њега, Драганов брат
близанац Милан је ипак одлучио да остане у Аустрији.


Браћа Лаушевић у аустријски град Велс отишли су 2001. године,
међутим живот, тачније посао вариоца их је врло често водио и у друге
земље, од Немачке преко Чешке, па до Естоније. Живот, како се у
нашем народу каже, преко гране , превасходно у земљама западне
Европе је за њих био у многим погледима бољи од оног који су за
собом оставили, али као и многе друге необјашњива сила их је вукла
назад, Драгана посебно, те одлучују да покрену сопствени бизнис
управо у Мачванској Митровици. Првобитна њихова замисао је била да
оснују радионицу у којој би производили пекарске пећи и опрему, али
да бизнис воде из Аустрије, ипак врло брзо се показало да је њихово
присуство у самој радионици и поред добрих запослених неопходно.
Управо то је био главни разлог Драгановог повратка у Мачву.

Искрен да будем, живот је у иностранству умногоме доста другачији
него овде, доста лакши, зна се шта радиш, за колико, уређенији је
систем, али није бајка. Ради се баш доста, нема дружења као овде и
другачија је атмосфера, истина је да се у сваком тренутку осећаш
сигурно и заштићено, држава, конкретно мислим на Аустрију, стоји иза
тебе. Тамо је време новац, а новац нико не воли и неће да губи, нема
папирологије као овде, чекања, милион шалтера, здравство је уређено,
правосуђе, мање више све функционише префектно, али опет си у
туђини, никада ниси и нећеш бити исто као они, без обзира што знаш
језик, што имаш држављанство, опет ћеш радити горе послове од
правих Аустријанаца и опет ћете мало другачије гледати. Мени је и
поред свих предности ипак лепше код своје куће, тамо где сам се родио

и одрастао. Може се и у Србији живети, радити и зарадити – прича
Драган.


Радионицу су покренули само пар месеци пре појаве епидемије вируса
ковид 19, па им је сам почетак додатно отежан, међутим Лаушевићи
нису имали намеру да одустану од своје идеје. Вредно су радили, те
ситним, али сигурним корацима изашли на тржиште и дошли до првих
муштерија.

  • Да је било лако донети одлуку о повратку у родни крај, морам рећи да
    није, али до сада се нисам покајао и надам се да ће тако и остати.
    Kренули смо од нуле са сопственом уштеђевином, што се каже, сваки
    почетак је тежак, па ни наш није био изузетак, а додатно отежавајућа
    околност била је и епидемија короне која је у једном моменту
    затворила буквално све. Ипак, и тада ми смо радили, али у смислу да
    смо оспособљавали објекат за радионицу, набављали машине и полако
    правили прве пећи. Избили смо на тржиште и сада само треба да
    наставимо – наставља Мачванин.
    Он додаје да своје производе махом пласирају на тржиште западних
    земаља и да је баш зато добро што је његов брат и даље у Аустрији,
    мада и он размишља о повратку у Србију.
  • Циљ нам је да изградимо једну стабилну фирму, фирму од које ћемо
    моћи пристојно да живимо са својим породицама, да обезбедимо и
    својој деци можда основу за даље. Уколико све буде ишло онако како
    смо замислили, верујем да ће се и Милан врло брзо вратити у нашу
    Мачву – закључује Драган.
    Д. Туфегџић Сремске Новине

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.