Из Мале Митровице до Кајмана

Из Мале Митровице до Кајмана

Кошарка је одувек била велики део живота Борислава Ђорђића из Мачванске Митровице и слободно се може рећи да му је добрим делом уцртала пут којим годинама корача. Водила га је од родног места све до Америке, па назад преко Шведске, Француске, Кипра и Саудијске Арабије, до Кајманских острва где се и сада налази заједно са породицом, супругом Сремицом из Јарка и троје деце.

Како нисам била у могућности да разговарам лично са Бориславом, куцкали смо се преко фејсбука, у неколико редова покушао је мој Мачванин да опише како је стигао до Кајмана и позиције помоћног тренера кошаркашке репрезентације ове мале острвске земље.

Сада 41-годишњак кошарку је почео да тренира у “Подрињу”. Била су то, како каже другачија времена, па се бављење спортом доживљавало као нешто посебно, као привилегија и “светиња”. За спрот се живело.

-Имао сам 9 година када сам начинио прве кошаркашке кораке, како се то каже. Одрастао сам уз брата Ђорђа, касније професионалца и мог ујака Милоша Јанковића, који нас је научио свему што знамо о кошарци. Наравно обојица смо му за то неизмерно захвални, јер нас је тај спорт у великој мери обликовао и утицао да постанемо људи какви смо данас – враћа се неколико деценија у назад Борислав.

Из “Подриња”, а с обзиром да клуб није имао јуниорске и сениорске категорије прелази у КК “Срем” у Сремској Митровици. Ту је сарађивао са тренером Александром Петковићем, за којег истиче да је врхунски стручњак и да му је доста помогао у каријери.

-Сећам се као да је данас било, а од тада је прошло 23 године. “Срем” се такмичио у Првој Б лигуи у тадашњој Савезној републици Југославији и тренер Петковић ми је дао шансу да се докажем и играм с најбољима. Оно што сам приказао у клубу из Сремске Митровице ми је помогло да одем у Сједињене Америчке Државе, мада не смем изоставити ни помоћ пружену од стране драгих пријатеља – Мире и Миливоја Ђорђића из Мачванске Митровице. У Америци сам играо за Ст. Лоуис, Missouri, затим Цуеста college, Цалифорниа, да бих на крају добио пуну стипендију у Стетсон Univesrity, Флорида, НЦАА Дивисион оне. Управо добре сезоне 2004/05 у Стетсону су ми омогућиле да одем на неколико НБА кампова, и касније играм професионало у Шведској, Француској, Кипру, Саудијској Арабији, Кајманским острвима… – прича Мачванин, који је после играчке каријере прешао у тренерске воде.

О успесима које је остварио није желео превише да дужи, било је пуно, како каже као и код сваког професионалца, успона и падова, али наводи да је проглашен за МВП-ја шведске и кајманске лиге, био је најбољи стрелац и скакач. Ипак, никада није превише пажње поклањао индивидуалној стаистици, већ свој учинак мерио само кроз допринос екипи.

На Кајманима је Мачванин одлучио и да остане, ту тренутно ради у приватно-адвокатском сектору, као и помоћни тренер репрезентатције Кајмана.

-Иако је Кајман релативно мала средина која броји око 70.000 становника у кошарку се улазе све више, а има и талената. Моје скромно мишљење јесте да су највеће разлике између Србије и Кајмана, а када је кошарка у питању, улагање и бирократија. Ово је једна заиста богата држава и пуно више може да издвоји за спорт, ипак Србија је позната и призната у свету као држава која има сјајне тренере и играче. Морам напоменути и да је кошарка аматерски спорт на Кајманима, тако да сви који смо укључени у њу нисмо плаћени, већ нас мотивише љубав према “паркету и наранџастој лопти” – објашњава Борислав, те додаје да се тренутно са репрезентацијом спрема за квалификације за учешће на Олимпијским игреама наредне године у Паризу. Пут је тежак, јер су пред њима озбиљни противници, међутим то их неће спречити да наставе вредно да тренирају и дају све од себе.

На питање да ли размишља о повратку у родни крај дао је неодређен, али искрен одговор.

-Што се тиче повратка у Србију, заиста не знам шта бих одговорио на то питање, јер ко зна шта носи дан, а шта ноћ, али без обзира где живим и радим, ја сам дете Мачве, Мачванска Митровица је остала у мени и тако ће бити докле год сам жив – закључује Борислав.

текст преузет са портала Сремске новине аутора Данка Туфегџић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *