Рекордер окачио копачке о клин
У фудбалску пензију Љубиша Витас отишао је као права легенда Фудбалског клуба “Подриње” са постигнутих чак 673 гола за клуб са “Чика Мишиног” стадиона. Његово име златним словима уписано је у историју клуба из Мале Митровце.
Окружен својим спортским пријатељима, на једном малом дружењу Љубиша је недавно и званично окачио копачке о клин. Том приликом подсетили су се његових првих фудбалских корака, али и даљег тока његове богате и узбудљиве каријере.
Још као мали дечак Љубиша је на часовима физичког васпитања показивао је љубав према лопти и фудбалској игри, а сам његов почетак везан је управо за Фудбалски клуб “Подриње”, где су тренери млађих категорија, од Драгорада Лукића, Драгана Миражића, преко Раје Јовановић, до Александра Јокић и осталих одмах у њему препознали вансеријски таленат, а да га заиста поседује, тада млади Витас је потврдио је на зеленом терену. Редовно је играо са старијима од себе и врло брзо прерастао свој узраст “терорисајући” голмане клубова Срема, али и шире. Само наступајући у млађим категоријама “Подриња” Љубиша је постигао преко 500 голова.
Са тим успехом и магијом коју је поседовао у ногама Мачванин дебитује за први тим “Подриња” са само 16 година и већ прве сезоне постаје најбољи стрелац клуба, а у наредне две и први стрелац Сремске лиге.
Тај сјајан низ прекинуо је одлазак у војску у Пљевљу, где је са успехом играо за спортску чету ЈНА. Враћа се из војске 1995. године и одмах наставља тамо где је стао, а брзо је својим сјајним играма и головима који су се низали привукао пажњу и већих клубова, па прво прелази на позајмицу у Фудбалски клуб “Раднички” из Шида. Љубиша тамо проводи шест месеци, да би потом поново обукао дрес “Подриња” и са својим матичним клубом постаје првак ИИ Сремске лиге , па затим и И Сремске лиге.
Након тога појачава редове ФК “Цемент” из Беочина, иначе тадашњег Српсколигаша и наступајући за овај клуб постаје први стрелац ИИИ лиге. Тамо су га приметили скаути Фудбалског клуба “Динамо” из Панчева и ангажују га у наредном прелазном року. Те сезоне титулу најбољег стрелца ИИ лиге делио је са Којичићем из “Напретка” из Крушевца, иначе тада су Крушевљани су били прваци друге савезне лиге, а “Динамо” пети.
Поред понуда “Црвене звезде”, “Партизана” и “Обилића”, Љубиша прихвата понуду ОФК “Београд” и Звездана Терзића актуелног директора “Звезде”, где успешно игра са именима попут Тошића, Бајалице, Јокића, Мрдаковића, Матића, Стојиновића, Коларова… Док су га тренирали Беквалац, Ђуричић, Кузмановски, Ђуровски и остали.
Пут га даље води у “Раднички” из Обреновца, где својим голом на Бањици против “Рада” успева свом тиму да сачува статус прволигаша. Потом има авантуру у ФК “Глогоњ” где за само шест месеци постиже нестварних 25 голова. Одвео га је даље живот и до шабачке “Мачве”, па у “Срем” из Сремске Митровице, али никако Љубиша није могао без свог места и свог “Подриња” и са само 30 година он се враћа у клуб у којем је поникао.
У наредном периоду поред краћих одлазака у “Зеку Буљубашу” из Равња, “Младост” из “Метковића”, “Слогу” из Вогња и на крају “Змај” из Ноћаја успева да постигне што у историји “Подриња” дугој 100 година никоме није успело да пође за руком, односно ногом, клубу који је изнедрио Бобу Тривића, Савића, Митровића… Постигао је Витас према статистичким подацима фантастичних 673 голова у дресу куба из Мале Митровице.
-Лепо је што постоји тако једна, мора се признати, невероватна статистика иза мене. Нисам особа која воли да се хвали својим успесима и достигнућима, али морам признати да ми овај податак годи, јер сам то постигао у клубу у којем сам фудбалски проходао и који много волим. Осетио сам чари професионалног фудбала, радио са сјајним, афирмисаним тренерима и свакако да успех који сам постигао није само мој, њега дугујем и мојим сјајним, пре свега саиграчима, а затим и свима осталима који су за то време прошли кроз клуб. С обзиром да сам своју фудбалску каријеру завршио у 45. години планирам да се у наредном период посветим једном другом спорту или хобију, како га ко доживљава, а то је риболов, па да проверим да ли је лакше давати голове или се надмудривати са рибом – кратко је кроз шалу рекао Љубиша.
Извор: Сремске новине